За оперу се уши перу

поставио/ла Сл. Јурић 30.08.2015. 14:32   [ ажурирано 30.08.2015. 15:34 ]
Ученици Клуба читалаца ОШ "Свети Сава" из Бачке Паланке у пробраном броју посетили су Српско народно позориште - опера Травијата на великој сцени "Јован Ђорђевић" 16. 12. 2014.
Да музика не би напустила свет

Невелика прича из истоимене књиге приповедака Дејана Алексића "Музика тражи уши" одвела нас је до опере. У тој причи један Реља решио је да спасе оперску музику како не би напустила свет. Музика је у тој причи била у кризи јер нема публику коју би желела. Изгледа да сви више воле концерте популарних певача којима не недостају аплаузи, а опера остаје без публике и аплауза. Музика је Рељу упозорила  да мора да опере уши да би знао како да је слуша. Тако смо решили да се придружимо Рељи у његовој племенитој тежњи да спасе музику. 

Како смо опрали уши
  • На часовима музичке културе старији ђаци сазнали су понешто о опери. 
  • Ученици Клуба читалаца учествовали су у радионици  на којој су о опери требали да се обавесте и направе сажетак оног што су истражили: историјат опере, представнике, делове опере, ствараоце и извођаче, изглед оперских сала и кућа, садржај конкретне опере Травијата Ђузепа Вердија коју смо гледали и слушали. 
  • У повратку и по повратку разговарали смо о опери и закључили ко није добро опрао уши или их је претерано опрао, па су постале много преосетљиве због чега следећи пут не би да се излажу толикој осетљивости; ко није баш све разумео, појаснили смо му.
Где је лепеза, штап, рукавице и фрак

Како је прање прошло, биће довољно ако кажемо да је из Клуба ишло свега четворо ученика који су опрали уши, али без сапуна. Остали нису имали времена за припремно прање или су имали неке друге разлоге: заборавили, нису дошли намирисани знањем о опери и друго. За оперу није довољно само платити улазницу, јер је опера захтевна и тражи наше знање и разумевање, пажњу и понашање. Тражи и лепезу, штап, рукавице и фрак. У недостатку достојне оправе неки ће са њом да се друже следећи пут.

Фотографија немамо

Пошто сви знају да у опери није културно да се фотографише, немамо фотографија. Али, зато имамо улазницу.
Све на њој пише. Било је то 16. децембра 2014. године. Пише и које позориште и која сцена, и која опера, чак и која седишта. 
И тако - седели смо сви на балкону, у првом, евентуално другом реду. И лепо се понашали. И слушали. И осећали се некако узвишено. Сви ти гласови, све те тоалете и костими, сав тај сјај - само због нас, публике! 
Било је неколико озбиљних такмаца оперским певачима који нису затварали уста, па смо их мало умирили. Изгубише добар глас. И пар досађивања је било у виду паљења мобилних телефона. И њих смо смирили и лепо обећали да следећи пут нећемо да их искушавамо стављањем у нову ситуацију досађивања.

На брзину и детаљно

Ово је флајер за оне који о опери воле да науче брзо и на конкретном примеру.

Ко хоће да сазна о опери оно што смо ми сазнали, дубље и детаљније погледаће на овој страници.

А ко је био у опери, може да изнесе своје утиске испод овог чланка.

 Травијата и неки проблеми са перцепцијом

Овде би требало да поставимо слике, снимке или нешто слично што би посведочило нашу скитњу у оперу.
Али, лепо су нас преко разгласа замолили да угасимо мобилне телефоне и да је забрањено снимање и сликање. Како да онда прибавимо доказе да смо били и где смо били?!
Најчуднији захтев за слушање опере је то што се и гардероба остављала што је многима изазвало много сумње - шта ако им неко украде јакну или мобилни телефон из јакне?!
Опери никада нећемо опростити што је много себична. Тражи да се све време посвети њој: из аутобуса у оперу, из оперу у аутобус. А први комшија до опере је мекдоналдс, али је опера изгледа уображена и не воли мекдоналдс и није долазило у обзир да се напусти за кратко после 1. чина или бар после и сврати до комшије.   
Још су нам рекли да нема шушкања, приче и скандирања - па како човек да се одушеви ?
Морали смо се одушевљавати некако у себи. Ко није стигао да се довољно одушеви, ево целе опере, па нека се одушеви накнадно.

Comments