Скитаоница


Ко чита, може и да скита

Скитаоница је наша посебна понуда за читаоце. Зна се да није здраво седети цео дан над књигом или рачунаром. Морају мало да се протегну ноге и проветри ум. Осим протезања ногу и ветрења ума, очекујемо да ће нам те скитње дати и крила. Са тим крилима можемо да предузмемо и нове скитње, нестварне и бесплатне.
Протезање ногу 

Мало ногама, а мало аутобусом намеравамо посећујемо позоришта, музеје, биоскоп, изложбе... у граду и ван нашег града.
Ветрење ума 

Протезању ногу претходи метална припрема и кратак курс о понашању на тим местима како бисмо знали где идемо, шта и како тамо радимо. Тако се проветрава ум и ствара место за нова сазнања, доживљаје и искуства.
Добијање крила

Последица протезања ногу и ветрења ума обично је добијање крила. Како? Добијемо нове, свеже идеје, нагрну нова питања и отворе се нови апетити. Зато после скитњи сабирамо све што су оне изазвале и разматрамо шта ћемо са тим обиљем. 

Ненасловљено

поставио/ла Драгана Менчик 22.10.2017. 08:38


У потрази за витезовима

поставио/ла Драгана Менчик 22.10.2017. 08:29

У суботу 23.09.2017. године чланови Клуба читалаца ОШ " Свети Сава" из Бачке Паланке посетили су манифестацију Дани европске баштине у Бачу. Тема ове активности била је проширити знање о витештву средњег века и сазнати на који начин се чува витешко наслеђе код нас.





Темом витештва смо се бавили вођени жељом да откријемо ко су и какви су били витезови; на који начин су стицали титулу и чиме су се у животу руководили; ко су најзначајнији витезови у средњевековној Србији; шта су нам оставили у аманет, а својим животима и делима показали које вредности човека чине великим. О свему овоме сазнали смо у оквиру радионица и активности које смо у Клубу организовали. Сазнање да у Србији и свету постоје многа витешка удружења и витешки турнири, навело нас је да трагамо за таквим удружењима. И гле чуда! У нашем граду постоји Удружење витезова, као и у многим градовима наше земље. Они се окупљају вежбају, посећују турнире на којима својим костимима, оружјем и борбама оживљавају прошло време. 
Пожелели смо да такав један наступ видимо уживо. Наши родитељи су радо прихватили да нас одвезу, па смо се упутили  у Бач, тачније Бачку тврђаву, како би видели остатке средњевековног утврђења и витезове нашег времена. Обићи тврђаву и слушати причу о владарима витезовима, биткама, начину живота у средњем веку било је занимљиво. Е да су витезови чували утврђење или кулу коју смо обишли, био би то доживљај. Али организатори сместише витезове на позорницу, да одатле покажу како се брани част и штите слабији. Е то се некако не укопи у нашу представу о правим витезовима. Више су нас подсетили на модерне јунаке филмова и игрица. Но оно што охрабрује јесте потреба да живи сећање на витезове и да је много младих, међу којима су и наши бивши ђаци, у витешким удружењима. Можда бисмо могли удружити снаге и разменити знања ,тачније позвати младе витезове нашег времена на наше радионице, укрстити оружје у знању и учити једни од других. А онда се можда једног дана сретнемо на неком озбиљном витешком турниру,  руковођени високим моралним начелима и витешким кодексом.
Да се и у вери може бити велик видели смо у манастиру Бођани који смо такођe посетили.

У седам корака до Пупина

поставио/ла Сл. Јурић 02.02.2016. 06:07   [ ажурирано 22.03.2016. 16:56 ]


У суботу, 30. јануара 2016. године чланови Клуба читалаца ОШ "Свети Сава" из Бачке Паланке и ОШ "Браћа Новаков" из Силбаша и Деспотова посетили су изложбу о Михајлу Пупину "Од физичке до духовне реалности" у Историјском музеју у Београду. 
На пут је кренуло 60-ак наставника и ученика свих узраста, од 2. до 7. разреда. И сам пут је био својеврсна стварна и духовна авантура. 
Избројали смо је у 7 корака које смо као хармонику-водич добили на почетку пута:



Посета нам је послужила као мотивација за најбоље што тек следи - бављење радом и делом, вредностима Михајла Пупина. Кроз радионице и друге активности током фебруара - марта продубићемо и разрадити тему.
Фото-галерије са пута и са саме изложбе само ће нас подсећати шта смо видели и како доживели. 

Наше путешествије требало је да представе ученици 6. разреда. но, за два месеца нису то успели, па су наставници на овој мапи приказали ток путовања. За пун преглед кликните на натпис испод иконице мапе.





Утисци старијих ученика о предностима и манама живота у Београду


Од физичке до духовне реалности - посета изложби о М. Пупину


Утисци млађих ученика и наставника о изложби

За оперу се уши перу

поставио/ла Сл. Јурић 30.08.2015. 14:32   [ ажурирано 30.08.2015. 15:34 ]

Ученици Клуба читалаца ОШ "Свети Сава" из Бачке Паланке у пробраном броју посетили су Српско народно позориште - опера Травијата на великој сцени "Јован Ђорђевић" 16. 12. 2014.
Да музика не би напустила свет

Невелика прича из истоимене књиге приповедака Дејана Алексића "Музика тражи уши" одвела нас је до опере. У тој причи један Реља решио је да спасе оперску музику како не би напустила свет. Музика је у тој причи била у кризи јер нема публику коју би желела. Изгледа да сви више воле концерте популарних певача којима не недостају аплаузи, а опера остаје без публике и аплауза. Музика је Рељу упозорила  да мора да опере уши да би знао како да је слуша. Тако смо решили да се придружимо Рељи у његовој племенитој тежњи да спасе музику. 

Како смо опрали уши
  • На часовима музичке културе старији ђаци сазнали су понешто о опери. 
  • Ученици Клуба читалаца учествовали су у радионици  на којој су о опери требали да се обавесте и направе сажетак оног што су истражили: историјат опере, представнике, делове опере, ствараоце и извођаче, изглед оперских сала и кућа, садржај конкретне опере Травијата Ђузепа Вердија коју смо гледали и слушали. 
  • У повратку и по повратку разговарали смо о опери и закључили ко није добро опрао уши или их је претерано опрао, па су постале много преосетљиве због чега следећи пут не би да се излажу толикој осетљивости; ко није баш све разумео, појаснили смо му.
Где је лепеза, штап, рукавице и фрак

Како је прање прошло, биће довољно ако кажемо да је из Клуба ишло свега четворо ученика који су опрали уши, али без сапуна. Остали нису имали времена за припремно прање или су имали неке друге разлоге: заборавили, нису дошли намирисани знањем о опери и друго. За оперу није довољно само платити улазницу, јер је опера захтевна и тражи наше знање и разумевање, пажњу и понашање. Тражи и лепезу, штап, рукавице и фрак. У недостатку достојне оправе неки ће са њом да се друже следећи пут.

Фотографија немамо

Пошто сви знају да у опери није културно да се фотографише, немамо фотографија. Али, зато имамо улазницу.
Све на њој пише. Било је то 16. децембра 2014. године. Пише и које позориште и која сцена, и која опера, чак и која седишта. 
И тако - седели смо сви на балкону, у првом, евентуално другом реду. И лепо се понашали. И слушали. И осећали се некако узвишено. Сви ти гласови, све те тоалете и костими, сав тај сјај - само због нас, публике! 
Било је неколико озбиљних такмаца оперским певачима који нису затварали уста, па смо их мало умирили. Изгубише добар глас. И пар досађивања је било у виду паљења мобилних телефона. И њих смо смирили и лепо обећали да следећи пут нећемо да их искушавамо стављањем у нову ситуацију досађивања.

На брзину и детаљно

Ово је флајер за оне који о опери воле да науче брзо и на конкретном примеру.

Ко хоће да сазна о опери оно што смо ми сазнали, дубље и детаљније погледаће на овој страници.

А ко је био у опери, може да изнесе своје утиске испод овог чланка.

 Травијата и неки проблеми са перцепцијом

Овде би требало да поставимо слике, снимке или нешто слично што би посведочило нашу скитњу у оперу.
Али, лепо су нас преко разгласа замолили да угасимо мобилне телефоне и да је забрањено снимање и сликање. Како да онда прибавимо доказе да смо били и где смо били?!
Најчуднији захтев за слушање опере је то што се и гардероба остављала што је многима изазвало много сумње - шта ако им неко украде јакну или мобилни телефон из јакне?!
Опери никада нећемо опростити што је много себична. Тражи да се све време посвети њој: из аутобуса у оперу, из оперу у аутобус. А први комшија до опере је мекдоналдс, али је опера изгледа уображена и не воли мекдоналдс и није долазило у обзир да се напусти за кратко после 1. чина или бар после и сврати до комшије.   
Још су нам рекли да нема шушкања, приче и скандирања - па како човек да се одушеви ?
Морали смо се одушевљавати некако у себи. Ко није стигао да се довољно одушеви, ево целе опере, па нека се одушеви накнадно.

У Дино-парку

поставио/ла Сл. Јурић 30.08.2015. 14:23   [ Ажурирао/ла 30.08.2015. 14:27 Славица Јурић ]


Посета Дино-парку



Чланови Клуба читалаца ОШ "Свети Сава" у суботу, 25. октобра 2014. год. посетили су Дино парк у Београду. Ова посета је планирана као завршна активност поводом рада на књизи о Диносаурусима. Током три радионице ученици 2, 3. и 4. разреда су изучавали живот на планети Пангеа, врсте и особености диносауруса, закључивали и образлагали мишљења о њиховом нестанку. Ученици су проширили и употпунили своја знања о диносаурусима радећи на терену, у Дино парку, са истраживачким листићима.

Мало добре воље да нам буде боље

поставио/ла Сл. Јурић 30.08.2015. 14:21   [ Ажурирао/ла 30.08.2015. 14:22 Славица Јурић ]

На Светски дан поште 9. октобра 2014. чланови Клуба читалаца ОШ "Свети Сава" кренули су у најављену посету пошти, без икаквог плана, надајући се да поштански службеници имају некакав план за овакве прилике будући да их школе посећују. Мало смо се преварили у тим очекивањима, али је посета ипак била занимљива.
Тридесетак ученика од 5. до 8. разреда, чланова Клуба читалаца, први пу је ушло на службени улаз поште. Упознали су физички простор канцеларија које не видимо, међу којима је највише интерсовања изазвала поштарска просторија. Сваки поштар ту има свој део и мапу из које се види ко у који кварт града иде. Пеђа је уграбио прилику да се цса својим поштаром загрљен фотографише. 
Шалтери за рад са странкама су били већ познати јер се и са оне стране види све будући да су у стаклу. Ипак, било је необично гледати са друге стране стакла. 
Контролор поште отворио је за мале посетиоце свој сеф и показао колекцију поштанских маркица,па и неке ванредне врло скупоцене колекције које се штампају за филатеристе и за посебне прилике и јубилеје. 
На доласку смо нашим домаћинима донели поклон: монографију школе и цртеже ученика III 1 одељења учитељице Јасмине Васојевић. Примили су поклон, а ми смо на одласку добили корисна упутства о томе како се поједини поштански обрасци попуњавају. То је и најкорисније сазнање за нас јер ће нам користити не само за даље активности у Клубу када се будемо бавили писмом као књижевном формом, него и за завршни испит где све чешће има питања које захтевају функционална, животна знања, као на пример попуњавање телеграма, адресирање писма или пакета.

Посета пошти


1-6 of 6