7. разред‎ > ‎

Покондирена тиква

Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква

 (разна издања)

О аутору и делу


...Јован Стерија Поповић је живео и радио у првој половини деветнаестог века. Рођен је у Вршцу 1806.године од оца Грка и мајке Српкиње. Још као дете због слабог телесног састава и крхког здравља, био је искључен из плахих дечијих игара. Био је стално уз мајку, са урођеним посматрачким даром.  Када му је мајка напрасно преминула, Стерија је морао да издржи велику борбу са оцем око даљег школовања. Ишао је у гимназију у Сремским Карловцима, а затим у Темишвару и Пешти.

За време похађања школе у Пешти, Стерија је имао прилике да у једном немачком позоришту види класике и најбоље глумце целе Мађарске. То је на њега оставило велики утисак.

Једно време Стерија је био приватни наставник и адвокат у родном месту док није позван да дође у Крагујевац  да буде професор на Лицеју. Након Лицеја је постао начелник Министарства просвете (од 1842.), и на том положају, у току осам година, био главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача Ученог српског друштва. Покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра  који је 1841. отворен његовом трагедијом „Смрт Стефана Дечанског“. Од 1848. је живео у Вршцу, усамљен и разочаран. Ту је и умро 1856.

Пошто је живео у време када и Вук Караџић, имао је прилике да се као интелектуалац и образован човек изјасни о Вуковој реформи језика. Био је убеђени противник Вуковог настојања да народни језик уђе у основицу српског књижевног језика, мада у својим драмама, природно – због карактеризације ликова, користи народни језик.

У комедији, он је надмашио све оно што је у српској књижевности створено пре њега, и до данас остао најбољи српски комедиограф. Он је писац са већом књижевном културом; он зна за класичне узоре у страним књижевностима и први почиње да разумно, објективно и критички посматра и слика савремени живот српског друштва. По својој природи он је био предодређен само за чисто интелектуална стварања, зато је он само у комедији дао пуну меру.  Његове комедије су најчешће оштра сатира (погледај опширније о сатири у делу о Радоју Домановићу и његовим сатирама) изопачених карактера и нарави.

Главна јунакиња комедије „Покондирена тиква“ је Фема, жена опанчара. Када јој је муж умро, одлучила је да живи по моди. Помодарство је било честа појава у грађанском друштву Војводине почетком 19.века. Чини ли вам се да је било присутно само тада? Да се вратимо на нашу тему: елем, такво грађанско друштво се богатило и почело да се преко сваке мере поводи за туђим утицајима. Циљ му је био да опонаша високе бечке и париске кругове у говору, одевању и понашању. Стерија и други наши писци у својим делима су исмевали ту појаву.


Задаци уз књигу

1. ниво

  • Како тумачиш немачку народну пословицу: „Где је мода врлина, тамо врлина није у моди“? 
  • Стеријине драме су дидактичке (поучне), са коментарима. Шта сте од тога препознали у овој драми?  
  • У већини његових комедија откривамо моралну драму у којој главну улогу играју заблудела личност, варалица и исцелитељ. Ко би то био у овој комедији и зашто? Шта мислите, ком лику је Стерија подарио своје речи?

2. ниво

  • Упореди Стерију и Стевана Сремца. Која свештеничка породица је била ноблес, а која је више волела своје национално порекло? Како су се обојица писаца обрачунала са ноблесима?
  • Погледај како је Стеријина драма подељена. Навикао си да то буду чинови и сцене. На који начин Стерија именује делове драме? Који су ти изрази ближи? Због чега? Да ли разумеш значење термина које користи Стерија?

3. ниво

  • Размисли да ли његова драма има срећан крај. Образложи своје мишљење.
  • Препознајеш ли данас Ружичиће и Феме у погледу скрнављења свог језика? Где их срећеш? Како се понашају и причају? наведи неке типичне изразе или забележи дијалог. замени те узразе или дијалоге онако како би било у духу нашег језика, стилски и језички исправно.

Comments