7. разред‎ > ‎

Марко Краљевић по други пут међу Србима

Радоје Домановић: Сатире
било које издање

О аутору и делу

Сатиру сте упознали ако не нигде другде, онда у песмама Боре Чорбе. То су оне песме у којима он на духовит начин критикује негативне појаве у друштву. Можда нисте знали, али Бора је чак и добитник награда за најбољег сатиричара. Шта је још сатира? Сатиричне могу бити приповетке, па и романи, драме, а могу и филмови. Сатирични су, углавном, и афоризми. Комедије којима није само циљ да насмеју, него и да критикују, имају сатиричне елементе. Сатира је тако пратилац хумора. Али, тај хумор је горак, јер приказане појаве увек су негативне, и ма колико биле увијене у хумор, остаје горчина због несавршенства света. Код неког изазивају горчину, код неког и љутњу. Неки писци вешто прикрију сатиричну ноту у доброћудни хумор, па је тешко говорити о сатири у истинском значењу. Такав је Бранко Ћопић. Нешто видљивија сатира присутна је у комедијама Бранислава Нушића.  

Највидљивија је код највећег сатиричара у српској књижевности Радоја Домановића. Његове сатиричне приповетке због наглашене сатиричностим уопште немају радњу као класичне приповетке, врло често имају фантастичне елементе. У њима не пратимо развој радње, него последице неке негативне појаве. Јунаци ни нису битни, они су само носиоци одређених негативних особина. Радоје Домановић је живео и стварао на прелазу из 19. у 20. век, а све што је сатирично написао може се лако применити и данас. 

Једна Домановићева приповетка нарочито је занимљива. У њој имамо јунака, и то познатог и историји и предању – чувеног Марка Краљевића кога доводи у своје време, време на прелазу два века: 19. и 20. Шта је добио овим поступком, сазнаћеш кад прочиташ приповетку Марко Краљевић по други пут међу Србима. Први пут је, дакако, био у 13. веку у ком је заиста живео. Да би продро у значење приповетке, мораћеш обновити своје знање о Марку Краљевићу, оно из историје и оно из народног предања.  

Епска свест и других народа препознаје овог јунака као себи блиског. Марко је тако познат свим словенским народима, инспирација је многим уметницима, поготово у визуелним уметностима. Погледаћете зато и различита ликовна решења инспирисана Марком Краљевићем. Из њих готово да прецизно можете да закључите чиме су уметници били инспирисани из оног што се о Марку зна у историји и како га памти народно предање.









Електронска верзија књиге сатира постоји на адреси ОВДЕ.Прочитајте  је на страницама 17-32.

Задаци уз књигу

1. ниво

Напиши све што знаш о Марку Краљевићу као историјској личности. Одабери слику из галерије која највише одговара краљевићу Марку Мрњавчевићу из Прилепа и приложи је уз свој опис. Затим окракатериши Марка Краљевића из народне епске поезије и одабери слику која навише одговара том лику Марка Краљевића. Прочитај неколико шаљивих народних песама О марку краљевићу па одабари одговарајућу слику/ илустрацију и уз тај лик Марка, којег је такође опевао народ. 

На крају закључи да ли је Домановићев Марко онај лик из историје, из народних епских песама или из шаљивих народних песама? 

2. ниво

Анализирај приповетку Р. Домановића обухватајући анализом следеће важне проблеме (све).

  • Који су реалистички елементи, а који су елементи фантастике у Доманићевој приповеци? 
  • Како Домановић постиже комичност? Шта је комично у приповеци, тј. шта је неспојиво и због тога смешно? Какав је ту хумор и какав осмех изазива код читаоца: пријатно или непријатно, доброћудно и благонаклоно према слабостима, или оштро и критично? Како се ти осећаш док читаш?
  • Кога Домановић критикује у сатири: савременике или Марка Краљевића. Образложи пописујући прецизно појаве или особине (Маркове или савременика) које су се нашле на удару Домановићеве сатире. У одговору ће ти помоћи ако се запиташ какви су обичаји, понашање и моралне норме по којима се Марко влада, а какве су оне по којима се владају савременици Домановића.

3. ниво

Домановић је „довео“ Марка Краљевића у своје време, а ти доведи Марка у наше време. Стави га у неке савремене ситуације (неправда, насиље над слабијима, непријатељство, однос с родитељима итд) и покушај смислити како би он реаговао, а како људи око њега, наши савременици. Можеш то урадити на више начина: пишући „модерну“ епску песму, сатиричну песму, сатиричну комедију, сатиричну припиветку… Ако пишеш драму, размишљај и да је изведеш са другарима. Наслов твог рада нека буде Марко Краљевић по трећи пут међу Србима.

Марко Краљевић у представама ликовних уметника

Comments